Visits 144712

In memoriam - Károly Béres

 Na ovoj strani prenosimo nekoliko komemorativnih govora i članaka u spomen Karolju Berešu, osnivaču i direktoru Ekumenske humanitarne organizacije (EHO) iz Novog Sada, preminulom 01.05.2008. posle kratke bolesti.
Komemoracija  je održana u Reformatskoj crkvi na Telepu 3. maja 2008.,  a sahrana na starom groblju u Futoškoj ulici.

 

Dragi prijatelji, tužni skupe (- Ana Bu, V.D. EHO, u ime osoblja i saradnika EHO )
bkcom01.jpgEkumenska humanitarna organizacija, njeni saradnici, volonteri i prijatelji opraštaju se od Karolja Bereša - svog direktora, vođe i osnivača , čoveka čija je vizija izgradila EHO i čoveka koji je poslednjih 15 godina posvetio njenom radu i razvoju.
Karolj Bereš je rođen 16. februara 1953. godine u Novom Sadu, ovde na Telepu gde je proveo ceo svoj život. U svom rodnom gradu završava osnovnu i srednju elektrotehničku školu, a 1977. godine stiče zvanje diplomiranog elektroinženjera na Fakultetu Tehničkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Paralelno studira i na reformatskom Teološkom fakultetu u Budimpešti. Po završetku fakulteta radi u struci i koordinira tim elektroinženjera u projektnom birou Neimar. Istovremeno vodi i bogosluženja: najpre u Budisavi, zatim u Kaću, Novom Sadu i Rumenci, a 1993. mu je biskup poverio rad u parohiji u Maradiku.
Tokom svog svešteničkog rada u Maradiku uz pomoć ljudi dobre volje, meštana i vernika uspeo je da obnovi zgradu parohije i molitvenu salu postradalu u požaru, a delimično i samu crkvu.
S obzirom na činjenicu da se u njegovoj parohiji mađarsko stanovništvo sve brže asimilira i da time polako odumire i njihov jezik i kultura, njegovi nedeljni časovi veronauke su se pretvorili i u časove jezika i kulture. Karolj i njegova supruga Irenka su u Maradiku pokrenuli i letnji jezički kamp za decu. Za zalaganje u svešteničkom radu u Maradiku, oktobra 2000. dobija godišnja nagrada fondacije Močari Lajoš.
Uz sve ove aktivnosti Karolj je od 1993. godine i direktor Ekumenske humanitarne organizacije u Novom Sada pa je za najveći broj sugrađana najpoznatiji upravo po ovoj funkciji. U toku poslednjih 15 godina EHO je realizovala brojne projekte i izrasla u najveću vojvodjansku nevladinu organizaciju koja danas ima 22 stalno zaposlena saradnika i saradnica, zatim, stotine volontera i sopstveni radni prostor.
Mi koji smo radili sa Karoljem dobro znamo, da bi svi ovi projekti bez njegove inicijative, entuzijazma i pokretačke snage ostali mrtvo slovo na papiru. Ovako su se oni, zahvuljujući njegovoj energiji pretvarali u milione izdatih obroka, u stotine hiljada korisnika, u hiljade tona podeljene hrane, lekova i semena povrća. Danas imamo obrazovane volontere, angažovane saradnike koji nose nove ideje i projekte. U tom pogledu je, verujem, Karolj bio zadovoljan s nama.
Karoljeva potreba da menjamo stvari i njegova vera u ono što radimo, njegova vera u ljude sa kojima i za koje radimo – ta vera je omogućivala da se stvari pokrenu. Karoljeva vera je pokretala sve nas, vodila nas je i omogućavala da sa njim zajedno postignemo i nemoguće – u odnosu na sredstva koja smo imali i vreme u koje smo radili.
Karolj je donosio najteže odluke u teškim vremenima – o tome kada i kako krenuti sa projektom ili sa izgradnjom, hrabro je prihvatao rizike i stajao je iza svojih odluka i ljudi sa kojima je radio, ostavljajući nam pri tome svima dovoljno prostora za sopstvene inicijative i lični razvoj.
Mi u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji pamtićemo ga pre svega po njegovoj dobroti, toleranciji i razumevanju i po njegovoj spremnosti da se posveti svakome od nas. Pamtićemo ga i po njegovom jedinstvenom daru da sasluša svakog od nas i svakog drugog ko mu se obratio. Slušao nas je, pomagao nam je i posvećivao nam svoje vreme, kao da smo u tom trenutku mi najvažniji i jedino važni za njega, kao da nije imao hiljadu drugih poslova i briga. Za Karolja je svaki čovek bio jednako važan i vredan njegove pažnje.
Na kraju, želimo da odamo poštu i Karolju kao vizionaru i graditelju. On nije gradio samo nove objekte u Maradiku, u Lojenberškom domu u Feketiću ili nove zgrade Ekumenske humanitarne organzacije ovde u Novom Sadu već je gradio i mostove saradnje i mostove budućnosti – mostove ekumenske, interreligijske, regionalne saradnje i mostove ka Evropi.
Hvala mu na svemu tome i neka mu je večna slava!
Ana Bu
Izgovoreno na komemoraciji povodom srmti 3. maja 2008.

Draga ožalošćena porodica, prijatelji, tužni skupe, (- Julija Ghandour Schal, Koordinatorka ekumenske saradnje EHO, u ime inostranih partnera i prijatelja)
 Dobila sam veoma težak i tužan zadatak, da ovde pored kovčega u nekoliko rečenica obuhvatim nemoguće. Posle tako bogatog ali nažalost veoma kratkog životnog puta sigurno ni ja, kao jedna od najbližih, i najstarijih saradnika sigurno neću moći da spominjem čak ni najvažnije osobine.
Opraštamo se od našeg veoma cenjenog prijatelja Bereš Karolja, osnivača i upravnika Ekumenske humanitarne organizacije. EHO je od 1993 g. uz pomoć Mađarske ekumenske humanitarne službe počela da radi na osnovu donacija protestantskih crkava sa zapada. Pod vođstvom Karolja, negujući hrišćanske vrednosti trudili smo se da u radu pomognemo nevoljnicima bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost. Iako smo imali i poteškoća donekle smo doprineli miroljubivom suživotu stanovnika u Vojvodini.
Prilikom obnavljanja dijakonijske službe prepoznali su nas o spremnosti za pomoć, kad god je bilo moguće. Naš upravnik je najviše doprineo tome, jer je u sve naše aktivnosti koristio bogate forme ekumenske saradnje. Najbolji primeri su ekumenske molitve za mir, konferencije, susreti u zemlji i u inostranstvu.
Naši inostrani ekumenski partneri kao HEKS iz Švajcarske, GAW iz Nemačke, humanitarne organizacije iz Engleske, Norveške, Švedske, Finske, Dijakonija iz Austrije i drugih zemalja svi su bili impresionirani ličnošću našeg Karolja. Za početak ekumenske saradnje, pored zajedničkih akcija značajno je bilo i nastavak dijaloga izmedju naših crkava.
Mnogostrana verska, nacionalna i kulturna tradicija našeg regiona znači veliko bogatstvo. U najtežim godinama posle osnivanja Karolj je insistirao takođe na saradnji sa Jevrejskom i sa Islamskom zajednicom, i do današnjeg dana odnosi su dobri.
Uspon u ekumenskoj saradnji i približavanja jedino je njegova zasluga. Crkve naših gradova pobratima kao Dortmund, Norwich redovno saradjuju sa nama.
Svim snagama je radio na uspostavljanju jednog humanog, socijalno osetljivog društva, gde vode osnovne ljudske vrednosti kao i mir, pravednost, solidarnost, pomirenje .
Svojim mnogostranim obrazovanjem u svim teškoćama uvek je pronašao najbolje rešenje. Većina njegovih vizija su ostvarene u našim projektima. Jedan od njegovih snova je ostvaren, sagrađen je centralni ekumenski dom, sve ostalo možda u budućnosti ako Svevišnji bude i dalje sa nama...
Naši ekumenski partneri nažalost nisu mogli ovde da budu sa nama ali šalju svoja saučešća. Sigurna sam da je bila velika čast svim njegovim saradnicima kao i meni zajedno provedeno vreme: HVALA MU. Prihvatajući misli naučnika Hieronimusa pored tuge treba da se radujemo da nam je data mogućnost sa njim da radimo. On je samo otišao ispred nas. POČIVAJ U MIRU.
Julija Ghandour Schal
Izgovoreno na komemoraciji povodom srmti 3. maja 2008.

In memoria (- prof. dr Svenka Savić, predstavnica nevladinog sektora na komemoraciji 03.05.2008. )
 Karolj Bereš (1951-2008),  sveštenik, inženjer, direktor Ekumenske humanitarne organizacije u Novom Sadu, najviše je od svega bio Isusov učenik. Osnovna su mu načela bila Isusove reči: “Ne bojte se!” i “Ono što i najmanjem učinite, meni ste učinili”!
Za sve nas koji smo polovinom devedesetih počeli da gradimo građansko društvo iz alternativnog (tzv. ‘nevladinog’)  sektora, on i EHO bili su nam uzor, potpora i oslonac.
Jako je dobro kad u tom poslu i u tim teškim godinama imate pouzdan oslonac. Trebalo je mnogo mudrosti, strpljenja i dobre volje da stvari počnu, da se zatim u celom gradu i Pokrajini prepoznaju kao dobra namera organizovanih građana i da traju. I mi, i on sam, bili smo dovoljno prostodušni i naivni u uverenju da će naša zalaganja brzo doneti plodove. Nakon 15 godina zajedničkog rada, međusobnog podupiranja i zagrevanja za ideju da Istina može biti vidljiva, evo, polako, gubimo se... Ostaje nada.
Karolj Bereš je sveštenik aktivizma za građansko društvo u najboljem smislu te reči. Uspešno je spajao sve aktivnosti u jedinstvenu misiju da nam bude bolje zajedno: zajedno u veri, i poštovanju drugog i u mislima. U toj misiji smo svi zajedno, nema važnih i manje važnih dela: međureligijski dijalog mu je, čini mi se, ipak bio najvažniji, da ga grade građani iz perspektive njihovih potreba, mada značaj velikodostojnika u tome nije zanemariovao. Jer ako jedni druge u veri osećamo, onda smo i karitas podelili, i stare obišli i romsku decu poučili, i žene podržali kad je u pitanju borba protiv nasilja.
Karolj Bereš je umeo da okuplja ljude oko sebe, da nas podstiče na istrajavanje u onome što smo namerili. Zahvaljujući Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji mnogo toga je početo i ostvareno u gradu Novom Sadu i Pokrajini, o čemu se još uvek nedovoljno zna jer je osnovni moto svih aktivnosti u ovoj organizaciji  ‘Onaj ko treba to da zna vidi sve’. To nasleđe, verujem, preuzimamo od njega sada mi, jer smo naučili od njega dosta i osnažili se da možemo drugima vraćati. Njegova poruka da se međureligijska bliskost može ostvariti malim koracima: druženjem, razgovorom, upoznavanjem, ostaje temelj Ekumenske humanitarske organizacije isto koliko i naših građanskih inicijativa.
Slava mu.
Svenka Savić    3.05.2008. 

Dnevnik, ponedeljak, 5. maj 2008. Novosadska hronika, str.32 (Objavljeno s dozvolom Branislave Opranović, urednice Novosadske hronike):
Oproštaj od Karolja Bereša
"Podigao mostove ekumenizma" (- Dnevnik, 03.05.2008, Novosadska hronika  )
 Komemoracijom i ekumenskom molitvom u Reformatskoj crkvi na Telepu, građanski ekumenski Novi Sad, kolege, saradnici i volonteri Ekumenske humanitarne organizacije (EHO), njegovi parohijani i mnogobrojni sveštenici oprostili su se, u prisustvu porodice i prijatelja, u subotu 3. maja  od Karolja Bereša.
Pokretačka vizija, požrtvovna humanitarni rad, čovekoljublje, entuzijazam, tolerancija i energija Karolja Bereša, inženjera elektrotehnike i reformatskog sveštenika, izgradili su novosadsku Ekumensku humanitarnu organizaciju na čijem je čelu bio 15 godina. Međureligijskim dijalogom podigao je i ostavio nam u amanet mostove regionalne i evropske ekumenske saradnje i bio uzor mnogim saradnicima i članovima nevladinih organizacija u izgradnji građanskog društva na ovim prostorima. Tokom teških devedesetih godina u Novom Sadu i širom Vojvodine realizovao je, sa saradnicima i suprugom Irenom, na stotine humanitarnih projekata i utešio veliki broj ljudi.
Karolja su se sećali i odlai mu počast: u ime EHO Ana Bu i Tomislav Konečni, u ime ekumenskih partnera iz Evrope i sveta Julija Šal, u ime Ekumenske organizacije Mađarske Lasko Lehel, u ime Evropa fondacije Bela Miavec, u ime nevladinih organizacija prof. dr Svenka Savić, u ime Islamske verske zajednice imam Fadil Murati, u ime Jevrejske opštine Ana Frenkel kao i predstavnici Reformatske crkvene zajednice iz Maradika.
Ekumesku molitvu održali su sveštenici Slovačko evangeličke, Rimokatoličke, Evangeličko metodističke, Evangeličko hrišćanske, Grkokatoličke i Hrišćansko reformatske crkve.

 Magyar Szó, 5. maj 2008.  (objavljeno s dozvolom uredništva lista Magyar Szó)
- Magyar Szó, 05.05. 2008: IN MEMORIAM; A békehidak építője volt (na mađarskom)

IN MEMORIAM, Béres Károly, (1953-2008)
Újvidéken született 1953. február 16-án Béres Károly református pék és Erős Olga gyermekeként. Anyanyelvének szépsége a József Attila Általános Iskolában csiszolódott 1959 és 1967 között, majd a Mihajlo Pupin Elektrotechnikai Technikumban 1967-től 1971-ig alapozta meg jövőjét. Ezen alapokra építve fejezi be a Műszaki Egyetemet 1977-ben. Többéves segédkezés után Buda József lelkipásztor mellett elhivatást érez a lelkészi szolgálatra. 1980-ban jelentkezik a Református Theológia Akadémia levelező szakára Budapestre. Az akkori politikai helyzet miatt tanulmányait megszakítva munkásságát mérnöki szakmájában folytatta.
Lelki téren tevékenységét továbbra is folytatta a Református Egyházban. Országos Egyházunkban akkor még a Jugoszláviai Református Keresztyén Egyház főgondnoka 1982-től 1996-ig, majd abban az évben nevet cserélt Egyház (Református Keresztyén Egyház) Diakóniai vezetőjévé választják, és e tisztséget tölti be haláláig. A Magyarországi Ökumenikus Szeretetszolgálat segítségével Országos Egyházunk által 1993-tól a haláláig az Ökumenikus Szeretetszolgálat vezetője (Ekumenska humanitarna organizacija).
Kiemelkedő munkát végzett a magyarság ügyéért is. A VMDK újvidéki alelnöke 1990-től 1993-ig.
2000. október 21-én Kolozsváron, a Báthory István Líceumban a munkássága elismeréséért megkapta a Mocsáry Lajos-díjat.
Közel 4000 lakás villamossági terve, gyárak, kórházak Újvidéken, Jordániában, Ukrajnában jelzik munkásságát, emellett parókiaépítés és templomfelújítás Maradékon, a szeretetmunka megszervezése Vajdaság 62 helységében 85 csoporttal több mint 800 önkéntessel.
Gyászolják: felesége Irénke, fia Károly, lánya Márta, menye Adela, rokonok, ismerősök, szerettei és a Református Keresztyén Egyház.
Botos Elemér esperes

\"A békehidak építője volt
Eltemették Béres Károly református lelkipásztort

Búsan szólt ezekben a napokban Újvidéken, a Darányi telepen a református templom harangja. Ebben a szentélyben, amelyben csaknem 55 évvel ezelőtt keresztelték meg, ravatalozták is fel a tragikus hirtelenséggel, az Úr Mennybemenetelének napján, áldozócsütörtökön, a munka nemzetközi ünnepén elhunyt Béres Károlyt (1953 - 2008), a református lelkipásztort, a villamosmérnököt, az Ökumenikus Szeretetszolgálat (ÖSZSZ) alapító igazgatóját (1993-tól). Az egyházak közötti ökumenikus együttműködés, a békehidak, az anyanyelv ápolásának, a kompromisszumra való készség, az emberiesség, a polgári öntudat, a civil szféra, a humanitárius tevékenység építőjére emlékezett, a keresztyéni viszontlátás reményében Csete Szemesi István református püspök, Botos Elemér bácskai esperes, valamint Tomislav Konečni az ÖSZSZ közgyűlése, igazgatóbizottsága, Bú Anna, Ghandour Saál Júlia a szeretetszolgálat, mgr. Miavecz Béla az Európa Alapítvány, dr. Svenka Savić, Papp Ferenc a civil szervezetek, Fadil Murati imám az iszlám hitközség, dr. Ana Frenkl a zsidó hitközség és Berta Zoltán a maradéki gyülekezet nevében. A megemlékezést követő ökumenikus imaórát Samuel Vrbovsky szlovák evangélikus püspök, Sztrikovits János római-katolikus esperes és Suhajda Lajos szerzetespap, Martin Hovan nyugalmazott metodista szuperintendens, Roman Miz görög-katolikus plébános, Dolinszky Árpád evangélikus szuperintendens és Csete Szemesi püspök mutatta be. Béres Károlyt a Futaki úti temetőben a gyászoló családdal, a Vajdaság szinte minden községéből érkezettekkel, valamint a Hollandiai Diakóniai Segélyszervezetnek képviselőivel (akik Bácsfeketehegyre érkeztek korábban) együtt kísértük ki utolsó földi útjára.
S. T. G.
Fotó: Ótos András

Partneri

heks eper    Schweizerische swiss solidarity   diakonie wurttemberg   Brot fuer die Welt  ACTLOGO  Evangelical Lutheran  Diakonie Fondacija za otvoreno drustvo  eu   unhcr