Visits 202392

Resursni centar za osobe sa invalidetom

O invalidnosti

Procenjuje se da 7 - 10 % celokupne populacije ima neku vrstu invalidnosti ili oko 600 miliona ljudi. To znači da u Svetu živi više OSI nego što Rusija i SAD zajedno imaju stanovnika. Jedan od 10 Evropljana ima neku invalidnost fizičkog, senzornog, mentalnog ili psihičkog karaktera. Od tog broja 50 % njih su u produktivnom dobu.

Osobe sa invaliditetom su najsiromašnije među siromašnima.

Veliki broj osoba sa invaliditetom živi u klimi diskriminacije, predrasuda, neznanja, sa često nezadovoljenim elementarnim potrebama. Invalidnost donosi posebne teškoće za žene, decu, stare, izbeglice… U Novom Sadu je registrovano 14.000 osoba sa invaliditetom, dok se u Srbiji procenjuje da ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom.

Definicije:

Oštećenje - svaki gubitak ili abnormalnost psihološke, fiziološke ili anatomske strukture ili funkcije.

Invaliditet - gubitak ili ograničenje mogućnosti da se učestvuje u društvu na istom nivou sa drugima, zbog socijalnih prepreka i prepreka u čivotnom okruženju.

Osoba sa invaliditetom je osoba sa svojim pravima, dovedena u situaciju kada je onesposobljena za funkcionisanje, usled prostornih, ekonomskih i socijalnih barijera koja ta osoba ne može savladati na način kao i ostali građani.

Osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa socijalnim i fizičkim barijerama kao što su:

  • predrasude i stavovi prema invalidnosti;
  • nepristupačnost objekata i druge arhitektonske barijere;
  • nepristupačnost informacija i komunikacijskog oruđa.

Ove barijere su često uslovljene nedostatkom znanja i svesti o invalidnosti. Osobe sa invaliditetom mogu ravnopravno učestvovati u društvu ukoliko se uklone fizičke barijere i prepreke u stavovima.

PREDRASUDE znači imati

… stav/mišljenje/procenu koja nije bazirana na poznavanju stvari ili ozbiljnom promišljanju.

STEREOTIPI znače da se

… smatra da će se svi pripadnici/e određene grupe ljudi ponašati/imati iste osobine, za koje se veruje da ih imaju.

PREDUBEĐENJA predstavljaju

…mišljenje koje snažno podržava jedan pristup, jedno rešenje, ili jednu stranu u sukobu, bez dovoljne i uravnotežene informacije i iskustva u vezi sa celokupnom situacijom ili sa svim sukobljenim stranama.

DISKRIMINACIJA

… znači pravljenje razlike, pozitivne ili negativne između ljudi i stvari. Ukoliko je osoba tretirana nepravedno i na svoju štetu, samo zato što pripada određenoj grupi ljudi, to je negativna diskriminacija. Kroz poricanje određenih prava, diskriminacija rezultira nejednakošću, podređenošću i/ili oduzimanjem političkih, obrazovnih, društvenih, ekonomskih i kulturnih prava.

… znači stavljanje lica ili grupa koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji u nepovoljniji položaj zbog njihove invalidnosti.

Sve gore navedeno se može dogoditi na nivou pojedinca ili institucije i biti svesno ili nesvesno; pozitivno ili negativno.

JEDNAKE MOGUĆNOSTI

… su pojam kojim se označavaju politike, principi i mere koje se sprovode da bi se svim ljudima omogućila ravnopravnost u svim oblastima života.

Uzroci diskriminacije

Neznanje je jedan od najčešćih uzročnika predrasuda i diskriminacije. Vrlo često se misli da se sve zna o Romima, Muslimanima, osobama sa invaliditetom dok se zapravo zna vrlo malo. Uvek je lakše dati sebi objašnjenje i interpretaciju određenih ponašanja ili običaja, nego uložiti trud i zaista saznati činjenice.

Moć je jedan od značajnijih korena diskriminacije i predrasuda. Moć je ona mogućnost da se ostvari dominacija sopstvenih ciljeva, interesa i vrednosti nad drugima. Zloupotreba bilo kog oblika moći može dovesti do nejednakog tretmana nekih ljudi, a posebno su tome podložne osobe za koje su vezane predrasude i stereotipi.

Ranjivost/strah proizilazi iz osnovne ljudske potrebe - potrebe za sigurnošću. Strahovi su jedan od uzroka predrasuda. Prepoznavanje i priznavanje sopstvenih strahova je put ka umanjenju predrasuda.

Vaspitanje kao vid svesnog ili nesvesno prenošenja svojih stavova i shvatanja na decu. Bez obzira na godine, odrastanje i zrelost, često su stavovi, mišljenja i shvatanja slični ili isti kao stavovi porodice, škole ili drugog okruženja. Često ih nikada i ne preispitujemo već ih uzimamo kao nešto što se podrazumeva.

Konformizam kojipriozilazi iz jedne odosnovnih ljudskih potreba -potrebe za pripadanjem, odnosno potrebe da nas grupa prihvati. Zato treba razmisliti, koja su to uobičajena shvatanja u okruženju? Šta misle kolege na poslu, prijatelji, porodica, komšije… Nije jednostavno misliti drugačije od većine ljudi, i još je teže to i reći i ponašati se u skladu sa tim.

Oblici diskriminacije

Putem govora

Neki primeri prikrivene diskriminacije prema OSI putem govora su:

  • Uvredljiv govor;
  • „Medicinski govor”;
  • Bolesnik, pacijent, sliučaj;
  • Vezani/prikovani za kolica;
  • Paraplegičari, cerebralci;
  • Osobe sa posebnim potrebama.

Putem ponašanja

  • Izbegavanje/poricanje ili „daleko bilo”;
  • Preterana briga/prezaštićenost ili „neka, ja ću to”;
  • Ponižavanje ili „šta oni znaju/mogu, oni su invalidi”;
  • Sažaljenje/divljenje ili „ja bih se ubio/la da sam na tvom mestu”.

Direktnim ugrožavanjem

Ovo ugrožavanje prava se odnosi na uskraćivanje prava na potpun život, odnosno na ugrožavanje osnovnih ljudskih prava:

  • Nepristupačnost/neprilagođenost uslova;
  • Obrazovanje;
  • Pravo na rad i zaradu.

Modeli/pristupi invalidnosti:

Medicinski model invalidnosti - problem invalidnosti vidi kao problem pojedinca i stoga se očekuje da je pojedinac taj koji treba da se menja. Osoba sa invaliditetom je pacijent, gde uspeh lečenja zavisi da li se pacijent držao propisane terapije.

Socijalni model invalidnosti - vidi osobu sa invaliditetom kao korisnika-građanina. Ovaj model promoviše osobu sa invaliditetom kao aktivnog subjekta, koji ima prava i benificije, a ne kao pasivnog objekta sažaljenja i milosrđa.

Bonton u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom

1. Prepoznate li potrebu za pružanjem pomoći osobi sa invaliditetom, pitajte je kako joj najbolje možete pomoći;

2. Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa osobom koja ima veštačku ili amputiranu ruku. Rukujte se levom rukom ili dodirom kako to najbolje odgovara osobi sa invaliditetom;

3. Obraćajte se neposredno osobi sa invaliditetom, a ne roditelju, partneru, pratiocu ili prevodiocu;

4. Razgovarajte normalno, služeći se svakodnevnim izrazima poput: „Vidimo se”, „Pozdravljam, trčim dalje”, „Čujemo se” - bez obzira o kakvom invaliditetu se radi kod osobe sa kojom razgovarate. Nemojte se bojati pogrešnih reči;

5. Ako sa osobom u invalidskim kolicima duže razgovarate, pokušajte da sednete kako bi ste se gledali u oči;

6. Usresredite se na osobu koja ima neki poremećaj govora. Ako niste razumeli šta je rekla, zamolite je da ponovi. Nemojte glumiti da razumete;

7. Govorite polako i direktno prema osobi sa oštećenjem sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uvo. Vaši izrazi lica i pokreti usana pomažu joj da vas razume. Ako ipak niste sigurni da vas je razumela - napišite poruku;

8. Pozdravljajući slepu ili slabovidu osobu kažite joj svoje ime. Ako nudite pomoć u hodanju, ponudite joj da se osloni na vašu ruku;

9. Gluvo-slepe osobe vas mogu razumeti jedino dodirom. Ako se nadjete u situaciji da komunicirate sa takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih pisanih slova na njenom dlanu;

10. Lična pitanja o invaliditetu ili njegovim uzrocima nemojte postavljati osobi sa invaliditetom ako s njom niste bliski;

11. Budite obazrivi i strpljivi, osobama sa invaliditetom može trebati više vremena da nešto učine;

12. Ne hvalite preterano osobu sa invaliditetom zbog obavljanja normalnih životnih radnji;

13. Čekajući u redu ustupite svoje mesto ili se zauzmite da teško pokretna osoba odmah dođe na red;

14. Prilikom vožnje u sredstvima javnog prevoza ponudite svoje mesto osobama sa invaliditetom. Pomozite im pri ulasku i izlasku iz autobusa, tramvaja, aviona;

15. Pomagala (štake, štap, kolica) osobe sa invaliditetom dirajte samo ako ste za to bili zamoljeni. Ne naslanjajte se na invalidska kolica, ona su deo intimnog prostora osobe koja ih koristi;

16. Nemojte milovati psa vodiča dok „radi”. Pitajte vlasnika za dozvolu;

17. Poštujte vozače sa invaliditetom. Kada u saobraćaju susretnete vozilo označeno znakom invalida, povećajte razmak, smanjite brzinu vožnje i povećajte oprez. Uvažite njihovu sporost u obavljanju radnji;

18. Od vas se ne očekuje da pokazujete sažaljenje prema osobama sa invaliditetom. Prema njima se ponašajte kao prema jednakima, jer one to i jesu.

Jezik i terminologija

Izraz “osobe sa invaliditetom” označava osobe sa urodjenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške (Zakon o sprečavanju diskriminacije nad osobama sa invaliditetom).

Osoba sa hendikepom: hendikep se, kroz ovaj izraz, ne posmatra kao jedna od karakteristika osobe, već kao hendikep ili otežavajuće okolnosti koje društvo stvara neadekvatnim pristupom, sistemom podrške i prihvatanjem. Samim tim, društvo hendikepira osobe, kroz nepodržavanje i nepraktikovanje koncepta jednakih mogućnosti za sve.

Osoba sa ometenošću/teškoćom/oštećenjem/smetnjama u razvoju.

Nepravilno: Ometena osoba.

U prvom slučaju je akcenat na osobi, a ometenost je samo jedna od brojnih odrednica te osobe. U drugom slučaju se u prvi plan stavlja oštećenje kao osnovna karateristika osobe.

Nepravilno: Normalno dete/osoba, zdravo dete/osoba.

Ako bi smo koristili termine kao što su normalna osoba ili zdrava osoba to bi značilo da su naši korisnici ili nenormalni ili bolesni što nije slučaj.

IZBEGAVATI

1) TERMINE kao što su autističari, cerebralci, paraplegičari, Daun sindrom (nazivanje osobe po dijagnozi koju ima);

2) Upotrebu SKRAĆENICA: OSI, MNRO, TIL, LMRO;

3) POGRDNE TERMINE: specijalci, slepci, umerenjaci, retardi, bogalji;

4) Nazivanje odraslih osoba sa mentalnim teškoćama - DECOM.

Partneri

heks eper    Schweizerische swiss solidarity   diakonie wurttemberg   Brot fuer die Welt  ACTLOGO  Evangelical Lutheran  Diakonie Fondacija za otvoreno drustvo  eu   unhcr